понедељак, 21. новембар 2016.

Mera ljubavi


Covek je stvoren da sluzi.
Ali ima izbor.
Moze da sluzi svojim nagonima i postane zver,
znanju, i postane nalik magarcu koji nosi pune torbe knjiga,
gorima od sebe, koje ce pretvoriti u robovlasnike,
zaljubljenosti koja ce mu oduzeti razum,
drustvu, pretvarajuci sebe u glumca,
rulji i vodji koji ce ga pretvoriti u navijaca,
poslu koji ce ga pretvoriti u roba,
porodici, gde ce ga sluzenje voditi u sukobe, jer porodici ne treba sluga nego clan,
novcu, jer ne sluzi novac coveku nego covek novcu,
popularnosti, dajuci sve za tudju paznju,
djavolu, i proci kao Faust,
bogu, odricuci se od gresnih ljudi,
roditeljima.
Jedino ovo poslednje sluzenje ima ogranicen rok trajanja.
Pripadati roditeljima nije ropstvo, to je ponos. Nisi sam.
Kao sto drvo pripada zemlji, ne treba se odvojiti.
Kada izgradi identitet, kada uspori misli i nauci da balansira, kada prepozna ljudskost i dobrotu u sebi,
a za to je potrebna tisina, slusanje sopstvenih misli, trazenje sopstvenih reci,
tada ce osetiti da je za zivot potrebna mera.
Ta mera je mera ljubavi.
I umesto da sluzi, pocece da pomaze.
Svima nabrojanima.
Jer svi su jednako nesrecni.
Svima treba pomoc.
Svi su u istom blatu.
Kada pomazes prijatelju, ne pomazi mu onim sto ti je visak,
daj mu pola svoje vecere.
Mozda ces ga uciniti boljim, mozda ne,
ali ces sebe zauvek promeniti. Zavoleti.
Kad zavolis sebe, zivot tada postaje dobar.
Covek je stvoren da bude covek.
Dobre stvari idu za nama. Ako ne izvadimo slusalice iz usiju, i ne sklonimo pogled sa fejsbuka, necemo ih videti.
Robove pokrece briga, a slobodne ljude dobrota.
Vera nalazi svrhu, a nevera krivca.
Ako poverujes da postoji svrha, smisao, visi cilj, onda ces ziveti,
ako ne poverujes, neces ziveti, samo ces postojati.

13 коментара:

  1. Za ljubav ne postoji mera.
    Ili daj sebe, ili ne govori o ljubavi. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Lažu te da treba voleti sebe.
    Ionako je suviše samoživih na ovom svetu.
    Samo pokušaj da izravnaš račune sa samim sobom - za sve propušteno... zanemareno... slučajno ili namerno zaboravljeno, željeno, a neostvareno...
    nenamirene stare dugove, napuštene u nevolji drugove... neuzvraćene i uskraćene ljubavi... padove i poraze...i gadove koje je trebalo zgaziti, a nisi se usudio...pomiri se sa svojim životom, sa sobom kakav si postao, a mislio si da nikada nećeš biti takav.

    I nemaš ti toliko dobrote i ljubavi koliko ima nesrećnika,
    zaboravi.
    Pa pomozi makar sebi.
    I pomozi onima kojima si ostao dužan - tu su pokraj tebe, tvoji najmiliji, imao si uvek preča posla, izgubio si ih iz vida?

    I od tebe je to dosta.

    Još uvek si bolji nego što o sebi misliš *)

    ОдговориИзбриши
  3. Sama sa sobom, onako, poravnavam račune, ali uvek ispada da sam nekom ostala dužna. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ahaaa...i ja imam u glavi jednog takvog sa tefterom koji me gnjavi, opominje i udara čvrge svaki čas.
      Najgore je što je uvek u pravu, a još je i nepodmitljiv. :)

      Избриши
  4. Kada bih nekako otkrio, ili bar kada bi mi neko rekao koji je to viši cilj, smisao, svrha, mogao bih da prestanem da tragam najzad.
    Smirio bih se.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kada bi prestao da tragaš, prestao bi i da postojiš i da živiš.
      Smirio bi se za sva vremena.
      Traganje je sve što čovek može da postigne. :)

      Избриши
    2. Sad mi je lakše.
      Ti viši ciljevi nisu za ovog prolaznika.
      Idem dalje da cepam đonove i tabane.
      A filozofi neka i dalje umuju, sve dok ne shvate da za mnom ka istom cilju putuju.:)

      Избриши
    3. Znam ja da Hakim zna.
      Sešću ovde i čekaću ga, možda jednom naiđe ? :)

      Избриши
    4. Samo ti čekaj.
      Pre ćeš dočekati onog kako se zvaše - Godo?

      Избриши
    5. Ljubav.
      Neizmerna ljubav.
      Ljubav je jedini odgovor.*)

      Избриши
  5. crnčim ko magarac jaše me ko stigne i gazda i država i rulja
    a najviše ovi moji izem ti takav život
    kakva mera ljubavi pun mi je ***** svega

    ОдговориИзбриши